Savremene metode kontracepcije

Kontracepcija obuhvata sve metode koje sprječavaju nastanak neželjene trudnoće. Postoji više metoda kontracepcije koje se razlikuju kako po stepenu sigurnosti (verovatnoći začeća), tako i po ostalim karakteristikama kao sto su udobnost tokom seksa, način upotrebe, pravilno korišćenje…
Pri izboru metode važno je biti informisan o njenim prednostima i nedostacima, mogućim popratnim efektima, delotvornosti zaštite od trudnoće i polno prenosivih infekcija, te o pravilnom načinu upotrebe. Potrebno je uzeti u obzir i vašu dob, zdravstveno stanje, koliko često imate polne odnose, kao i lične stavove i uvjerenja. Iz tog razloga, najbolje bi bilo da se konsultujete sa vašim ginekologom koji će vam pomoći u donošenju odluke.

Plodni dani
Plodni dani predstavljaju period u menstrualnom ciklusu žene kada je verovatnoća začeća najveća. Tokom ciklusa jajnik oslobađa jajnu ćeliju koja je spremna za oplođenje i taj proces se naziva ovulacija. Da bi odredili kada su plodni dani potrebno je da bliže pogledamo ženski menstrualni ciklus.
Menstrualni ciklus je period izmedju dva menstrualna krvarenja. Menstrualni ciklus u proseku traje 28 dana ali je taj period različit i može da traje negde između 24 i 35 dana. Ciklus možemo podeliti u dva dela- pre ovulacije i posle ovulacije. Međutim period posle ovulacije je skoro uvek iste dužine: nekim ženama traje 12, nekim 16 ali je prosek 14 dana.
Uzimajući u obzir da oslobođena jajna ćelija živi od 12 do 24 časa i da spermatozoidi mogu da prezive unutar žene do 5 dana (u proseku 3).
Najplodniji period je oko 5 dana pre ovulacije i 1 do 2 dana posle ovulacije tj pošto se ovulacija odigrava oko 14 dana pre menstruacije,
najplodniji period je od devetnaestog dana pre sledeće menstruacije pa sve do desetog dana pre menstruacije.
Parovi koji prate menstrualni ciklus i izbegavaju plodne dane kao jedinu vrstu kontracepcije često pogrešno misle da period traje tačno 28 dana i da ovulacija nastupa tačno 14 dana od početka menstruacije. Takav stav često dovodi do neželjene trudnoće. Za kraj još treba skrenuti pažnju da nije svako krvarenje menstrualno krvarenje, da period ne traje tačno 28 dana kod većine žena i da je veoma teško tačno odrediti kada će se dogoditi ovulacija. Zbog svega navedenog ako ne želite trudnoću preporučujemo da obavezno koristite neki drugi vid kontracepcije.

Barijerne metode – kondom
Barijerne metode kontracepcije predstavljaju fizičke metode koje spečavaju da semena tečnost (sperma) dođe u kontakt sa jajnom ćelijom i tako speče da dođe do neželjene trudnoće. U njih spadaju muški i ženski kondom (condom).

Kondom za muškarce
Verovatno najpopularnija metoda kontracepcije. Kondom je zaštita koja se stavlja pre seksualnog odnosa na penis u erekciji. Napravljen je najčešće od lateksa (latex) ili poliuretana (polyurethane) koji su izuzetno rastegljivi i sprečavaju odlazak semene tečnosti u vaginu.

Kondome ne bi trebalo koristiti sa lubrikantima na bazi ulja kao sto je Vazelin zato sto mogu da dovedu do pucanja lateksa. Takođe stavljanje dva kondoma (jedan preko drugog) ne dovodi do veće sigurnosti – naprotiv usled trenja dovodi do pucanja oba kondoma. Posle seksa, kondom treba zaviti u maramicu i baciti (ali ne u wc šolju). U slučaju da kondom pukne treba odmah staviti novi i ako je potrebno uzeti pilile “dan posle”. Ako se koriste pravilno kondomi pružaju zastitu u 98% slučajeva – sto predstavlja izuzetno visoku zaštitu od nezeljene trudnoće. Jako je bitno da se kondomi ne upotrebljavaju samo u kontraceptivne svrhe nego pružaju izuzetnu zastitu i protiv seksualno prenosivih bolesti kao sto su SIDA (AIDS, HIV infekcija), gonoreja ili kondilomi.

Kondom za žene
Kondom za žene se drugačije naziva femidom. U današnje vreme se retko koristi i nije tako rasprostranjen kao klasični kondom. Predstavlja zastitu od poliuretana koja se stavlja u vaginu pre početka odnosa tako da spoljasnji prsten ostane izvan vagine. Teže puca nego kondom za muškarce i efikasan je u 95% slučajeva.

Hormonalna kontracepcija – pilula
Hormonalne metode kontracepcije se zasnivaju na uticaju hormona na ženski menstrualni ciklus. Sve hormonalne metode kontracepcije su za sada predviđene za žene mada istraživanja u cilju nalaženja hormonalne kontracepcije za muškarca su već u završnim fazama. Hormonalne metode su pilule, flasteri i injekcije.
Oralna kontraceptivna sredstva popularno nazvana pilule predstavljaju tablete koje sadrze sintetičke verzije ženskih polnih hormona -estrogena i progesterona. Postoji veliki broj različitih pilula ali sve one kada se imaju pravilno, utiču na menstrualni ciklus i verovatnoća oplodjenja je veoma mala. Pilule su veoma pouzdan i lak način kontracepcije sto ih čini veoma popularnim. Omogućavaju nesmetan seksualni odnos, periodi su manje bolni, smanjuju simptome premenstrualnog sindroma i nakon prestanka uzimanja brzo se vraća mogućnost oplođenja. Pilule ne pružaju zaštitu od seksualno prenosivih bolesti.

Spirala
Spirala ili IUCD (intrauterine contraceptive device) je mali plastični ili bakarni uložak u obliku slova T koji doktor stavi u matericu. Jednom kad se postavi više ne morate da brinete o kontracepciji. Kada se jednom postavi moze da ostane 3 do 5 godina u materici i efikasna je u 98% slučajeva.

Postoje nažalost i neki nedostaci – moguce je da mestrualno krvarenje postane obilnije i bolnije (popravlja se posle 3 meseca) i postoji mala mogućnost da dodje do infekcije u prvih 20 dana od kada je spirala postavljena. Savetuje se redovan pregled.

X